Primenom geomreža, tkanih geotekstila ili geokompozita za ojačanje nevezanih slojeva pri gradnji na slabonosivom terenu, moguće je postići željenu vrednost EV2 uz znatno smanjenu potrošnju kvalitetnog kamenog agregata.
Ovo je primena koja se na engleskom naziva “Base reinforcement” kada sloj geosintetike služi da, u sadejstvu sa kamenim agregatom, obezbedi postizanje sloja dovoljne nosivosti, redukuje kolotrage i ujednači eventualna diferencijalna sleganja. Nikako je ne bi trebalo mešati sa ojačanjem osnove nasipa koja se na engleskom naziva “Basal reinforcement” gde sloj geosintetike u osnovi nasipa ima za cilj sprečavanje loma kroz telo nasipa.
Geosintetiku u cilju ojačanja nevezanih slojeva ima smisla koristiti samo za podtlo čiji Ev2 ne prelazi 35 MPa odnosno ako je CBR do 7.5 . U zavisnosti od karakteristika podloge i zahtevane vrednosti EV2 potrebno je odrediti vrstu i čvrstoću na zatezanje geosintetičkog materijala kao i vrstu i minimalnu debljinu kamenog agregata. U skladu sa EBGEO – nemačkim preporukama za gradnju konstrukcija od armirane zemlje, ne postoji način da se ovo uradi, a da rešenje ne bude vezano za proizvod nekog odredjenog proizvodjača.
Sa materijalima proizvodjača HUESKER rešenje je moguće dobiti primenom softvera Basecalculator.
Osim niže cene ovakvog rešenja zbog smanjenog iskopa i utroška kamenog agregata IGS nas u svom drugom pamfletu podseća i na brojne razloge zbog kojih je ovakvo rešenje ekološki održivije:
- smanjenje količine kamenog agregata je istovremeno štednja prirodnih resursa,
- smanjenjem iskopa kamena ili refulisanja rečnog agregata smanjuje se uticaj na prirodna staništa, floru i faunu,
- smanjenje iskopa znači i manji uticaj na podzemne vode,
- smanjenje iskopa znači i manji utrošak energije i emisija CO2
- manja količina agregata za transport je i manje utrošene energije i emisija,
- smanjen iskop materijala nedovoljne nosivosti je i štednja energije i emisija,
- manja količina ugradjenog materijala takodje štedi energiju i emisije,
- sve navedeno zajedno čini rešenje i finansijski povoljnijim i podržava održiviji ekonomski razvoj.
Iskreno se nadam da vreme kada će se varijantna rešenja porediti po održivosti, koja naravno uključuje i uticaj na klimatske promene, nije daleko. Bilo bi idealno da aspekt održivosti projektnih rešenja bude institucionalno podržan, ali našu inženjersku savest ništa ne sprečava da smanjenje emisija CO2 i uštedu energije postavimo kao neke od prioriteta.