Medjunarodno društvo za geosintetiku (IGS) odnedavno ima grupu zaduženu za promociju geosintetike kao održive tehnologije. Geosintetika može dati svoj pozitivan doprinos mnogim od ukupno 17 ciljeva održivog razvoja kako ih definišu Ujedinjene Nacije. IGS je na svom sajtu objavio prvi u nizu kratkih informativnih pamfleta na ovu temu, pod nazivom “Da li ste znali?”, a ja ću se ovde potruditi da objasnim suštinu objavljenog sadržaja i ovog i sledećih pamfleta.
Smatram da je važno prvo definisati značenje izraza “održivi razvoj” jer se sve češće koristi.
Najbolja definicija data je od strane Brundtlandske komisije još 1987. godine i glasi: Održivi razvoj je razvoj kojim ispunjavamo naše potrebe na način kojim ne ugrožavamo mogućnosti budućih generacija da ispune njihove potrebe.
Smatram da je ova definicija realna i fer jer samo usmerava napredak ljudskog društva ne ograničavajući stepen do kog napredak treba da ide. Jasno je da niko nije spreman, naročito u delovima sveta u razvoju, da odustane od unapredjenja svog blagostanja i komfora zarad blagostanja i komfora budućih generacija, ali je jednako jasno i to da za naš dalji napredak moramo tražiti nove, obzirnije i promišljenije načine. Štaviše u iscrpljivanju kapaciteta planete smo već otišli toliko daleko da pojam “budućih generacija” već obuhvata i nas i našu decu.
Zbog svega rečenog treba pri projektivanju imati na umu da je geosintetika tehnologija koja značajno smanjuje utrošak energije i količinu emitovanih gasova staklene bašte (ili CO2e) tako što:
- smanjuje količinu iskopa postojećeg terena i debljinu nevezanih slojeva
- štedi na transportu materijala poput gline, šljunka, drobljenog kamena…
- olakšava i pojednostavljuje gradnju
- produžava upotrebni vek konstrukcije ili smanjuje učestalost održavanja
- doprinosi proizvodnji i skladištenju čiste (zelene) energije.
Geosintetika na više načina služi za zaštitu podzemnih voda, vodotokova i tla od zagadjenja:
- kao hi sistem kod deponija
- kao način za obezvodnjavanje i skladistenje mulja
- upijanjem i/ili vezivanjem sprečava migraciju zagadjujućih materija
- pokrivanjem laguna i flotacijskih jalovišta…
Geosintetika čuva vodu za piće npr. zaštitom izvorišta i smanjenjem gubitaka tokom transporta tj. oblaganjem kanala i veštačkih jezera.
Ona smanjuje potrebe za gradjevinskim materijalima poput cementa, čelika i asfalta čija proizvodnja i ugradnja emituju ogromne količine ugljen dioksida i ostalih štetnih gasova sa efektom staklene bašte.
Geosintetika omogućava upotrebu lokalno raspoloživog tla, sigurnu gradnju na inače nepogodnim lokacijama, gradnju u trusnim područjima kao i brzu privremenu i efikasnu trajnu zaštitu od poplava.
Omogućava sigurno skladištenje nuklearnog otpada i jedna je od tehnologija koje mogu imati primenu kod izgradnje nuklearnih elektrana nove generacije. Nažalost svi putevi ka ugljeničnoj neutralnosti i sprečavanju daljeg otopljavanja planete kao neophodnost vide upotrebu neke vrste nuklearne energije.
Upotreba ove tehnologije u većini slučajeva osim uštede prirodnih resursa, energije, smanjenja emisija ugljen dioksida, sprečavanja kontaminacije životne sredine znaci i velike finansijske uštede i zato je njenu primenu potrebno razmotriti u svim infrastrukturnim projektima.