Tokom ove prinudne pauze već postoje analize smanjenja različitih jedinjenja koja zagadjuju atmosferu, prvenstveno CO, NO2 i CO2 u Kini, Italiji, Njujorku…do kojih je došlo zbog naglog zaustavljanja industrijske proizvodnje i svih vrsta transporta.
Koje mogućnosti geosintetika pruža da naš povratak poslu bude održiviji, odgovorniji i lepši? Kako da naša projektna rešenja budu pouzdana, trajna i u svakom smislu ekonomična?
Važno je za početak razjasniti terminologiju.
Održivost u njenom ekološkom smislu predstavlja izbegavanje potrošnje prirodnih resursa u cilju održanja ekološkog balansa.
Ugljenični otisak (Carbon footprint) je ukupan emitovani ekvivalent CO2 i može se odnositi i na samo jedan proces, funkcionisanje jednog objekta ili ponašanje osobe.
Ukupan sadržani ugljenik (Embodied carbon) je ukupan ugljenični otisak nekog materijala počev od ekstrakcije sirovina, preko proizvodnje, transporta, ugradnje i upotrebe do prestanka emisije. Više o tome možete pogledati na https://www.circularecology.com/carbon-footprint-v-embodied-carbon.html
Relativna održivost odnosi se na poredjenje količine ukupno sadržanog ugljenika dva ili više projektnih rešenja. U cilju poboljšanja relativne održivosti, rešenja sa geosintetikom odlična su alternativa onim od konvencionalnih materijala kao pesak, kamen, beton, čelik…
primeri:
Slabonosivo tlo
Umesto jednostavnog iskopa i zamene terena možemo razmotriti i primenu tkanog geotekstila ili geokompozita koji će smanjiti potrebnu debljinu npr. lomljenog kamena.
Npr. za prašinasto glinovito podtlo CBR=3 i zahtevani Ev2=120 MPa primenom tkanog geotekstila ili geokompozita ostvarujemo uštedu od 15cm lomljenog kamena. Osim smanjenja iskopa na lokaciji, smanjujemo i iskop, obradu i transport kamena a svaka od navedenih operacija ima svoj negativni uticaj na životnu sredinu. Uz to rešenje sa geosintetikom je i finansijski povoljnije.Detaljnije o redukciji ukupno sadržanog ugljenika za 73% na primeru puta bez zastora sa i bez geosintetike možete videte u primeru br. 2 dokumenta https://geosynthetic-institute.org/papers/paper44.pdf
Visoki nasipi
Ukoliko se grade na obradivom zemljištu moguće je razmotriti varijantu armiranih nasipa čije su strane u nagibu od npr. ~ 60 stepeni. Ovo donosi značajno smanjenje površine nasipa u osnovi tj. uštedu obradivog zemljišta, smanjenje količine materijala za telo nasipa, mogućnost upotrebe manje kvalitetnog lokalno raspoloživog tla, čime ostvarujemo uštedu na količini i udaljenosti transportovanog materijala a samim tim i emisiji izduvnih gasova.
Primenom geosintetičkih materijala kao što su bentonitske membrane i geokompoziti sa aktivnim jezgrom moguće je zaštititi obradivo zemljiste od zagadjenja sa autoputa.
Izbor geosintetičkih materijala osim na osnovu potrebnih tehničkih parametara moguć je i prema stepenu negativnog uticaja njihove proizvodnje na okolinu. Ovo se kvantifikuje kroz Deklaraciju o uticaju proizvoda na okolinu koju izdaju nezavisna sertifikaciona tela.
Odnedavno postoje i geosintetički proizvodi od 100% reciklirane sirovine sa nepromenjenim tehničkim karakteristikama.
Primena geosintetike za armiranje asfalta, rekutivaciju terena i zaptivanje takodje imaju pozitivne efekte na zaštitu okoline, ali o tome u nekim novim postovima.