Svoje 30-ogodišnje iskustvo u geosintetici sa nama je podelio Max Nods. Max je prijatelj i kolega čiji rad i znanje poznajem i izuzetno cenim, a ipak su mi njegovi odgovori otkrili nove informacije i shvatanja o tehnologiji kojom oboje imamo sreće da se bavimo. Nadam se da ćete uživati čitajući kratak intervju sa njim. Ako …
Continue reading “Prošlost, sadašnjost i budućnost geosintetike”
Webinar koji daje detaljnu analizu razloga koji su doveli do loma 67m visokog armiranog nasipa 8 godina nakon izgradnje. Na nasipu se nalazio produžetak piste na aerodromu u Charleston-u, Zapadna Virdžinija, SAD. Medju najznačajnijim razlozima su nedovoljno poznavanje uslova fundiranja, izmena tipa i dužine geomreža tokom izgradnje bez novih proračuna stabilnosti kao i zanemarivanje uticaja …
Nakon malo duže pauze čini mi se da još jedan povratak na početak, ali ovog puta ne mojim već rečima jedne institucije koja je zajednička kuća svih koji se geosintetikom bave dobra ideja. Zato ovog puta sa vama delim dva dokumenta: klasifikaciju geosintetičkih materijala https://www.geosyntheticssociety.org/wp-content/plugins/resources/documents/Classification/English.pdf i osnovne funkcije geosintetike ukratko objašnjene od strane IGS-a: https://www.geosyntheticssociety.org/wp-content/plugins/resources/documents/Functions/English.pdf
i odlaganje reflektovanja pukotina Upotreba geosintetike u cilju odlaganja pojave reflektovanih pukotina iz starih asfaltnih slojeva u novi sloj asfalta je kompleksan problem pri čijem je rešavanju potrebno poći od precizno definisanog cilja koji želimo da postignemo, a zatim je neophodno sagledati nekoliko aspekata kako bi izabrali pravi način za postizanje tog cilja. Cilj je …
Još kratko ću se zadržati na temi smanjenja emisija CO2e povećanom upotrebom geosintetičkih materijala, dok će ovaj tekst istovremeno biti uvod u vaznu temu armiranja asfalta i odlaganja pojave reflektovanih pukotina. Kao sto sam već pisala u prethodnom tekstu, generalno koju god vrstu geomreža da koristimo uštede u emisiji CO2e će biti znatne. Na moje veliko zadovoljstvo, …
Da bi sprečili klimatsku katastrofu, tokom narednih 50 godina moramo postići 0% emisija gasova zelene bašte u praktično svakoj oblasti života. I obično svi pomislimo kako je u porastu proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela i vetrogeneratora. Ovde se jeste najdalje odmaklo, ali čak i kada bi dobijali 100% električne energije bez emisije štetnih gasova …
Continue reading “Armirana zemlja III deo – ugljenični otisak”
Koja je funkcija geomreža u ovakvim konstrukcijama? Čemu one zapravo služe? Geomrežama ankerišemo nestabilnu masu kosine ili nasipa u stabilno tlo iza kliznog kruga, odnosno njima uvodimo dodatne sile zatezanja koje doprinose stabilnosti mase tla koju ojačavaju. Za svaki presek čiju stabilnost dokazujemo neophodno je razmotriti 3 različita slučaja: globalnu stabilnost – stabilnost armirane mase …
Prilikom gradnje nasipa, oblik njihovog poprečnog preseka odnosno nagib njegovih kosina, zavisi izmedju ostalog od ugla unutrašnjeg trenja materijala za nasip. Često nam je, iz različitih razloga: raspoloživosti prostora, uštede na materijalu i radu kod nasipanja ili zbog estetike, potrebno da kosine nasipa budu pod većim uglom pa i potpuno vertikalne. Primena geomreža za armiranje zemlje …
Ukoliko pogledamo ponovo primer iz prethodnog posta, nasip na slabonosivom tlu sa slojem peska za drenažu podzemne vode nastale iz procesa konsolidacije: osim netkanog geotekstila namenjenog za separaciju i filtraciju i ugradjenog na kontaktu podtla i sloja za drenažu, predvidjen je i sloj tkanog geotekstila na kontaktu nasipa i drenažnog sloja. Obzirom da će u …
U prethodnom postu kratko smo razmotrili tehničke karakteristike koje su važne za pravilno funkcionisanje sloja netkanog geotekstila u funkciji separacije i filtracije. Kada nam se ova kombinacija funkcija javlja u praksi? Ukoliko gradimo nasip na slabo nosivom nekonsolidovanom tlu i želimo da u osnovi nasipa imamo drenažni sloj za vodu oslobodjenu tokom konsolidacije, sloj netkanog …