Koja je funkcija geomreža u ovakvim konstrukcijama? Čemu one zapravo služe?
Geomrežama ankerišemo nestabilnu masu kosine ili nasipa u stabilno tlo iza kliznog kruga, odnosno njima uvodimo dodatne sile zatezanja koje doprinose stabilnosti mase tla koju ojačavaju.
Za svaki presek čiju stabilnost dokazujemo neophodno je razmotriti 3 različita slučaja:
- globalnu stabilnost – stabilnost armirane mase tla i terena na kome je konstrukcija fundirana. Ovo je slučaj kada klizni krug prolazi iza armirane mase, ne seče geomreže već ide u podtlo,
- internu stabilnost – stabilnost samo armiranih slojeva tj. slučaj kada klizni krug prolazi samo kroz armiranu masu tla i
- kombinovanu stabilnost – varijantu kada kritičan klizni krug i seče geomreže i prolazi kroz postojeći teren.
Za analizu stabilnosti potrebne su nam računske čvrstoće geomreža na zatezanje. Dobijamo ih umanjenjem nominalne čvrstoće na zatezanje parcijalnim faktorima sigurnosti jedinstvenim za specifični tip geomreža i uskladjene sa materijalom za armirani nasip. U skladu sa EBGEO (Nemačkim preporukama za konstrukcije od armirane zemlje) potrebno je da znamo 6 parcilanih faktora sigurnosti i to:
- faktor sigurnosti na puzanje koji je zavisan od vremena,
- faktor sigurnosti za transport i oštećenja pri ugradnji,
- faktor sigurnosti za veze i spojeve,
- faktor sigurnosti za uticaj okoline (UV zračenje, hemijski i mikrobiološki uticaji iz tla, temperature),
- faktor sigurnosti za dinamičke uticaje i
- faktor sigurnosti proračun, proizvodnju, raspoloživost i ekstrapolaciju podataka.
Najveću razliku u raspoloživoj vrednosti čvrstoće na zatezanje može da napravi faktor sigurnosti na puzanje te zato treba biti potpuno siguran u vrednost sa kojom ulazimo u proračun.