Prilikom gradnje nasipa, oblik njihovog poprečnog preseka odnosno nagib njegovih kosina, zavisi izmedju ostalog od ugla unutrašnjeg trenja materijala za nasip. Često nam je, iz različitih razloga: raspoloživosti prostora, uštede na materijalu i radu kod nasipanja ili zbog estetike, potrebno da kosine nasipa budu pod većim uglom pa i potpuno vertikalne.
Primena geomreža za armiranje zemlje u ovakvim slučajevim predstavlja elegantno i što je najvažnije održivo rešenje. Kada kažem održivo ne mislim samo na održivost u smislu upotrebe prirodnih resursa od raspoloživog tla do vode i vazduha već i na ekonomsku održivost jer su ovakve konstrukcije ekonomski povoljnije u odnosu na klasične betonske potporne zidove za bar 30%. Ova ušteda raste sa porastom visine nasipa odnosno visine potpornog zida, a značajno zavisi i od odabrane spoljne obloge kosina nasipa.
Uz ispunjenje osnovnog uslova koji važi za svaki tip konstrukcije a tiče se njene sigurnosti i upotrebljivosti tokom celokupnog projektovanog veka, smatram da je sledeći uslov koji mora biti ispunjen u što je moguće većoj meri dobrobit budućih korisnika direktnih i indirektnih. A ta dobrobit počinje od ispunjavanja osnovne uloge jednog npr. mosta ili nasipa, preko finansijskih i prirodnih resursa uloženih u njihovu izgradnju i održavanje do trajnosti i estetike. Na svaki od ovih aspekata značajno utiče izbor obloge za kosinu nasipa ili potpornog zida.
Obloga može biti aktivna ili pasivna. Aktivna predstavlja, zajedno sa geomrežama i ispunom, noseći deo konstrukcije dok je pasivna u najvećoj meri zaštita geomreža od oštećenja. Oba tipa treba da su i lepa i dobro uklopljena u okolnu sredinu.
Primeri aktivne i pasivne obloge za slučaj modularnih betonskih blokova kompanije Inora iz Poljske dati su u produžetku:
Brojne su prednosti pasivnog sistema: dinamika gradnje nasipa nezavisna je od završne obrade lica, moguće je izbeći uticaj sleganja nasipa na oblogu, veći je izbor tipova obloge…
Meni omiljeni tip obloge – zeleno lice tj. zatravljena kosina, ne uklapa se potpuno ni u jedan od dva prethodno pomenuta sistema ali je, tamo gde nagib kosina nasipa ne prelazi ~65o najekonomičnije, estetski vrlo prijatno i u pogledu izvodljivosti geometrije izuzetno fleksibilno rešenje. Primeri zanimljive geometrije potpornih konstrukcija gradjenih Fortrac geomrežama:
Najpraktičniju vertikalnu pasivnu oblogu, za naše uslove izvodjenja, predstavlja Fortrac Gabion obloga ili Muralex sistem. Obloga od pocinčane mreže kači se na ankere ostavljene tokom gradnje armiranog nasipa nakon njegovog završetka. Prostor izmedju pocinčane mreže i lica nasipa mašinski se puni lompljenim kamenom.
